Zašto nam je toliko lako verovati u teorije zavere i koliko se brzo one šire?
ŠTA SU UOPŠTE TEORIJE ZAVERE?
Otkako je sveta i veka, ljudi su neobjašnjive stvari oko sebe pokušavali objasniti na razne načine. Tehnološkim razvojem, a posebno pojavom interneta, razne teorije kojima se objašnjavaju pojave koje nas okružuju i koje nam nisu u potpunosti jasne, dobile su zamah. Često ono što ne razumemo pokušavamo objasniti idejom koja nam se čini dovoljno uverljivom, a koja će dati odgovor na određenu nedoumicu. Iako ih često zovemo “teorijama”, više je reč o hipotezama.
Koliko god nam delovale neverovatno, a pojedince koji veruju u njih smatramo malom grupom neukih pojedinaca, to je daleko od istine. Teorije zavere široko su rasprostranjene, a njihovi zagovornici pripadaju različitim društvenim slojevima, pa čak i visokoobrazovanima. Što se tiče ideološkog spektra, one takođe idu od konzervativnog do liberalnog.
KAKO TEORIJE ZAVERE NASTAJU?
Nauka teorije zavere smatra načinom objašnjavanja pojava i činjenica koje nam nisu u potpunosti jasne. Najčešće su vezane uz konkretne sociološke pojave, a najčešće su usmerene na nauku i medicinu.
Što se tiče “vrsta”, postoje dve glavne grupe teorija zavere. Proporcionalno pristrasne, kod kojih preovladava verovanje da veliki događaji imaju velike uzroke, odnosno da iza svakog velikog događaja stoji određena osoba ili neki veći plan.
Pristrasno potvrđivanje odnosi se na traženje dokaza koji potvrđuju određenu teoriju. Iluzija o razumevanju navodi nas da precenimo svoje znanje i na vlastiti način objasnimo pojave koje ne razumemo.
Na prijemčivost teorija zavere utiče i ličnost. Naime, osobe koje su sklonije skepticizmu prema autoritetu i znanju sklonije su verovanju u teorije zavere.
