Kako hrana koju konzumiramo utiče na svet oko nas
Svest o tome šta unosimo u organizam u poslednje vreme postala je sve raširenija. Razne dijete, načini ishrane, popularne namirnice menjaju način na koji se hranimo. Međutim, problem hrane koju svakodnevno konzumiramo mnogo je veći od samog fokusa na zdravlje.
Industrija hrane, posebno mesa, ima mnogo šire uticaje od uticaja na ljudski organizam. Koliko mesna industrija utiče na životnu sredinu, ali i na čovečanstvo u celini, postalo je jasno tek u poslednjih deceniju ili dve. Ono što je nekada bilo jedna od glavnih ekonomskih i privrednih grana napretka, sada dolazi pod znak pitanja. Ljudska konzumacija mesa i mesnih prerađevina dovela je u pitanje ne samo male farme, već i ceo ekosistem.
Zbog sve većeg tržišta mesa, dolazi do širenja industrijskih farmi i nestajanja malih, porodičnih. Osim toga, takvi ogromni proizvodni objekti imaju sve veći uticaj na životnu sredinu. Neka istraživanja su pokazala da je mesna industrija jedan od najvećih zagađivača vazduha. Uzimajući u obzir činjenicu da proizvodnja mesa uzrokuje otprilike 20 posto emisija gasova staklene bašte, uključujući oko 10 posto ugljen-dioksida i 40 posto metana, nije ni čudo što je pod lupom zaštitnika životne sredine.
Takođe, problem nisu samo emisije gasova, već i sve veće smanjenje zelenih površina. S obzirom na to da mesna industrija zahteva sve više prostora za farme, dolazi do krčenja šuma, oduzimanja zemljišta stanovnicima, korišćenja ogromnih količina pijaće vode, zagađenja zemlje đubrivima, a to je samo deo posledica koje ova industrija ostavlja za sobom.
FOKUS NA ZDRAVLJE
Neki od najglasnijih protivnika mesne industrije rešenje vide u većem okretanju biljnoj ishrani ili drugim alternativama. Na ovaj način smanjili bi se štetni uticaji na životnu sredinu, a ono što unosimo u organizam imalo bi manje negativne posledice.
Međutim, s druge strane, postavlja se pitanje: kako smo, u vremenu kada sve više pažnje posvećujemo zdravijem načinu ishrane, suočeni sa sve većim problemom gojaznosti? Odgovor se možda krije u masnoćama. Nekada na izrazito lošem glasu, danas se ipak naglašava njihova važnost u ishrani. U čemu je onda stvar?
Za početak, neophodno je razlikovati tzv. dobre od tzv. loših masnoća, odnosno zasićene i nezasićene masti. Masnoće, koliko god imale lošu reputaciju, važne su za naš organizam jer mu pomažu u funkcionisanju. Međutim, s obzirom na to da većina populacije svoju ishranu temelji na unosu mesa i mesnih prerađevina, zajedno s njima dolaze i zasićene masnoće. Velike količine prerađene i pržene hrane nimalo ne pomažu. Zasićene masnoće mogu izazvati niz zdravstvenih problema, poput već pomenute gojaznosti, ali i povišenog krvnog pritiska i rizika od srčanog udara. Zbog toga se preporučuje da unos zasićenih masnoća bude manji od 10 posto ukupne dnevne energetske potrošnje osobe.
Upravo zbog toga, ishranu bismo trebali temeljiti na većem unosu nezasićenih masnoća, odnosno na voću i povrću. Namirnice poput avokada, orašastih plodova i sličnih bogate su nezasićenim masnoćama pa će doprineti telesnom razvoju, ali neće imati toliko negativne posledice kao zasićene masnoće.
Međutim, i s nezasićenim masnoćama neophodan je oprez. Njihova prekomerna konzumacija može izazvati jednako neželjene posledice kao i konzumacija zasićenih masnoća, pa je umerenost pravilo broj 1!
Koliko hrana koju konzumiramo zaista utiče na svet oko nas i jesu li masnoće zaista toliko štetne, otkriće DOX TV. Sve o štetnosti mesne industrije saznajte u filmu “Revolucija počinje u tanjuru” (20. 8., 00:30), a o važnosti masnoća u ishrani u filmu “Masnoće” (29. 8., 21:55).
