Noćni progonitelj: Strava u gradiću
Na Dan Australije 1996. godine, 18-godišnja Sara Spajers je izašla iz kluba Bejvju u središtu noćnog života u Klermontu. Otišla je do obližnje govornice i pozvala taksi. Dok su kola došla, nekoliko minuta kasnije, ona više nije bila tu. Sara više nikad nije viđena živa. Njen nestanak je označio početak najduže i najskuplje istrage u istoriji Australije.
Pet meseci kasnije, još jedna devojka, Džejn Rimer, je nestala. Okolnosti su bile začuđujuće slične. Džejn je bila u izlasku s prijateljima u Klermontu i poslednji put je viđena na nadzornim kamerama kako razgovara s čovekom ispred hotela Kontinental. Niko nije znao šta se potom desilo. Njeno telo je slučajno nađeno u divljini južno od Perta. Policija nije imala predstavu ko je počinitelj zločina, ali otkriće tela je dalo tragove forenzičarima.
Potom, u martu 1997, Kjara Glenon, 27-godišnja advokatica, takođe nestaje. I ona je bila u izlasku s prijateljima u hotelu Kontinental. Nakon što je napustila pab, otišla je prema autoputu Stirling, verovatno da nađe prevoz do kuće. Svedok je video kako kola staju pored nje, i kako se Kjara nagnula kroz prozor da razgovara s vozačem. Kad je svedok odvratio pogled, i kola i Kjara više nisu bili tu. Otkriće njenog tela 17 dana kasnije je potvrdilo ono čega su se svi plašili - u Pertu se nalazi serijski ubica.
U slučaj su uloženi ogromni resursi. Na vrhuncu, nekoliko stotina policajaca je radilo na istrazi. Intervjuisane su na hiljade svedoka koji su bili u Klermontu u noćima kad su žene nestale. Ali istraga nije imala zaključke. A onda je policija došla do otkrića. Suzili su izbor na čoveka koji je vozio po Klermontu noću, često prolazeći pored istih žena više desetina puta. Njegovo ime je Lans Vilijams. Postao je glavni osumnjičeni i bio je pod policijskom prismotrom godinama. Ali do 2004. godine policija i dalje nije imala dovoljno dokaza da ga optuži.
Slučaj je na kratko ostao u zapećku. Kako bi došli do novih tragova, ekipa nezavisnih stručnjaka je krenula u reviziju. Jedna od njihovih preporuka je bila da se potraže novi forenzički tragovi. Devedesetih godina, kada su se zločini desili, DNK testiranje je bilo tek u začetku, a saznali su da materijal nađen ispod noktiju Kjare Glenon nikada nije testiran. Uzorci su u to vreme bili nedovoljni i stavljeni su u magacin. Noktri su 2009. godine poslati u Britaniju, tada svetskog lidera u DNK tehnologiji. Imali su rezultat. Policija je ustanovila DNK profil ubice. Otkrili su da se poklapa sa DNK profilom počinioca brutalnog silovatelja na groblju Karakata 1995. godine, godinu dana pre Sarinog nestanka. Ali taj zločin je ostao nerešen, i policija i dalje nije imala ime zločinca.
